Naime, pojedine osobe često rade i po 16 sati dnevno, jedino ne rade kada spavaju, ne koriste odmore i ne znaju za vikende. Najpogođeniji u ovoj grupi ljudi su oni koji ne ispuštaju lap top i mobilni telefon iz ruke.

Bez obzira što spada u pozitivne zavisnosti, osobe koje su pogođene su ugrožene jer im se kao nus pojava često javljaju psihički problemi.

Fotografija: Bert van Dijk.

Kako Engdal navodi u ovom izveštaju, tvorac teorije o nestašici nafte, King Hjubert, potvrdio je ovo na svojoj samrti. Pored njega isto su potvrdili i Rusi koji su još tokom drugog svetskog rata došli do otkrića da nafta nije fosilnog porekla.

Engdal je u svom intervjuu za Globus objasnio da teorija o nastanku nafte počiva na dogmi da su dinosaurusi, koji su pre pedesetak miliona godina izumrli, na neki način našli put do dubine od 20 kilometara, da bi se u međuvremenu sa njihovim ostacima dogodile određene transformacije, zbog kojih je nastala nafta.

Kako tvrdi Viliam Engdal, ove glasine su potrebne da bi svetski naftni giganti mogli da manipulišu cenama, a prema rečima Henria Kisindžera, ko kontroliše naftu kontrolisaće države pa i ceo svet, prenosi portal Trojka.rs.

Prema izveštaju sa portala Smedia.rs, Rusi su dokazali da zemlja potiče iz jezgra Zemlje, gde su se usled tektonskih poremećaja, koji se dešavaju milionima godinama, pojavili kanali kojima je nafta pronašla put ka površini usled velike toplote u unutrašnjosti Zemlje. U zavisnosti od slučaja, tim kanalima nafta negde dopire brže, negde sporije, ali je generalno ima svuda u svetu. Nafta ne može presušiti već se samo u određenim situacijama negde može iscrpeti brže, zbog čega je potrebno sačekati novi mlaz i ona će se ponovo pojaviti.

Nije samo nafta obnovljivi izvor energije. I prirodni gas deli istu sudbinu navodi Engdal i navodi da cena nafte umesto 120 dolara za barel realno treba da iznosi oko 70-75 dolara.

Osoba koja je snimila ovaj video navodno je ovaj uređaj napravila uz pomoć laserskog modula koji je prethodno bio ugrađen u Sony PS3, a uređaj je napravljen po uzoru na “Star Trek Phaser“.

U videu koji je okačen na YouTube.com vidi se kako Phaser buši balon. Da li je pucanje balona nameštaljka u ovom video klipu ili nije, o tome nećemo diskutovati. U svakom slučaju, kul stvarčica, zar ne?

Ilustracija: Emily Cooper.

Sredinom februara kada se pojavilo i prvo zvanično saopštenje o Google naočarama, pa sve do današnjeg dana, na pretraživaču “Google” je indeksirano čak 331 hiljada rezultata u kojima se pominje fraza “{google naočare}“. To znači da je u vezi sa ovim proizvodom već objavljeno oko 331 hiljada veb stranica koje je pretraživač uspeo da pronađe i uvrsti u svoju bazu podataka.

Ovaj proizvod svakako zaslužuje veliku pažnju javnosti na našim prostorima, ali ne treba zaboraviti da je još pre dve godine započet razvoj proizvoda koji isto tako ima za cilj da napravi sinergiju između realnog i virtuelnog sveta, ali tehnološki zahvat koji se primenjuje na razvoju ovog proizvoda daleko je sufisticiraniji od tehnološkog zahvata koji se primenjuje na proizvodu kao što su naočare.

Naime, istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu su još 2009. godine počeli sa razvojem kontaktnih sočiva koja treba da pruže isti, ili bar identičan doživljaj kakav pružaju i “Google” naočare. Do sada, tim koji radi na razvoju ovih kontaktnih sočiva uspeo je da napravi sočivo koje poseduje specijalnu poluprovidnu mikro elektoniku, jednokristalne silikonske tranzistore, radio čipove, antene, difuzne otpornike, LED diode i silikonske fotodetektore. Sve komponenete ugrađene u ova kontaktna sočiva napajaju se vibracijama radio talasa.

Istraživači su do sada u sočivo uspeli da implementiraju “ekran” površine 8×8 pixela sačinjen od LED dioda, a teži se tome da se u sočivo implementiraju hiljade LED dioda koje će pruži efekat realnosti.

Ovde možete pogledati video koji je ostvario neviđeni viralni efekat kada je u pitanju promocija ovih “sajber kontaktnih sočiva”.

Korak 1: Uzmite slušalice i udenite ih audio izlaz na uređu sa kojeg surfijete Internetom.

Korak 2: Pronađite najudobniju stolicu ili fotelju u okolini i “uvalite” se kao u salonu za šišanje.

Korak 3: Stavite slušalice u uši, pokrenite video, zatvorite oči i pažljivo ga odslušajte.

Fotografija: needoptic.

Na ovogodišnjem CES sajmu LG je predstavio svoje SMART 3D (pametne) televizore, a stručnjaci iz ove kompanije su obećali da ćete do kraja aprila ove godine kupcima biti dostupan televizor, kojim se upravlja glasom pomoću daljinskog upravljača u kome je ugrađen mikrofon. Osim menjanja programa glasom, korisnici će moći i da surfuju internetom.

Pogledajte video.

iMozak. Fotografija: NeuroVigil

Doktor Filip Lou iz kompanije “NeuroVigil”, koja je napravila “iBrain”, kaže da je reč o prenosivom uređaju nalik kapi, koja ima mogućnost da prikuplja talase i moždane signale koje odašilju misli i druge moždane aktivnosti. Ovi signali se uz pomoć algoritma prenose do sistema za prepoznavanje aktivnosti mozga, kaže Dr. Lou i dodaje da se nada da će prikupljanjem ovih podataka njegov tim uspeti da pokrene akciju i reakciju.

iBrain predstavlja izvanrednu vezu između tehnologije i medicine koja daje nadu ljudima sa oštećenim komunikacijskim veštinama. Kako navode iz kompanije “NeuroVigil”, cilj je da se pomogne lekarima oko uspostavljanja mediscinskih dijagnoza, ali i pacijentima sa neurodegenerativnim oboljenjima, kao što je poremećaj nervnog sistema.

Upotreba uređaja “iBrain” trenutno podrazumeva prikupljanje podataka od ljudi koji pate od nesanice, depresije i autizma, a Dr. Lou i njegov tim naučnika testirali su “iBrain” na fizičaru Stivenu Havkingu koji pati od amiotrofične lateralne skleroze (ALS). Ponavljaući razmišljanje iznova i iznova uređaj je uspeo da pokupi promene koje je odašiljao mozak fizičara Havkinga, u trenutku kada je on razmišljao o pomeranju ruku (iako za to nema sposobnost) da bi zatim ove signale preveo u reči ili kompjuterske komande.

Upotreba tehnologije zarad dolaženja do saznanja o čemu razmišlja neka osoba je definitivno predmet naučne fantastike, ali naučnici iz oblasti neurologije ulažu velike napore da ovu tehnologiju obezbede za upotrebu u svakodnevnom životu.

Pored cilja kompanije ”NeuroVigil” da ovu tehnologiju dovede do rutinske upotrebe u dijagnosticiranju bolesti, ova tehnologija može biti i dobra platforma za interakciju bez komunikacije. Primera radi, jednog dana možemo očekivati da osobe sa  degenerativnim oboljenjima mogu da uz pomoć svojih misli upale svetlo, ili pozovu lift.

Tabber

Dok neke od ovih muzičkih aplikacija reprodukuju zvuk koji ni izbliza nije sličan zvuku koji se može čuti sa prave gitare, neke podrazumevaju posedovanja igračke konzole i određenog dodatka. Ovi dodaci se uglavnom prave po viđenju proizvođača, zbog čega se predmet ne može držati kao prava gitara zato što nije konstruisan kao gitara. Takođe, ni jedan od gedžeta vam neće ponuditi nešto što biste mogli da zakačite za pravu gitaru.

Upoznajte Tabber, gedžet predviđen da se okači o vrat gitare uz pomoć kojeg se LED diodama osvetljavaju pragovi na koje je potrebno stavljati prste. Vrlo jednostavno. Tabber svetli, čovek pritiska pragove, muzika svira.

Da bi funkcionisao Tabber je potrebno povezati sa pametnim telefonom sa kojeg je potrebno pokrenuti aplikaciju koja osvetljava pozicije na vratu gitare, a koje učenik treba da pritiska u periodu osvetljavanja kako bi svirao predviđene akorde.

Kada se bude pojavio na tržištu Tabber će moći da se nakači i na akustičnu i na električnu gitaru. Iako protoip izgleda pomalo čudno, komercijalna verzija će biti znatno tanja i neće ometati rad prstiju.

Zainteresovani će po ceni od 150 američkih dolara moći da naruče delove kako bi sami sklopili svoj Tabber, dok će se po ceni od 200 doalara dobijati gotov proizvod.

Pogledajte video.

Čovek se nebom bavio još od davnina, ali su se tek u proteklih 30-ak godina, od kako je tehnologija počela da doživljava svakodnevni bum, saznanja o kosmosu i objektima u njemu nestarmerno uvećala. Danas o kosmosu znamo mnogo, mnogo više.

Ali koliko zaista znamo o kosmosu?

Istraživači i naučnici kažu da su uspeli da objasne svega 5% onoga što ispunjava kosmos koji vidimo u našem kosmičkom horizontu, jer 95% tog prostora ispunjavaju tamna energija i tamna materija, koje naučnisi još uvek nisu uspeli da objasne.

Zahvuljući kompjuterima, teleskopima, Internetu, i konačno najvećem Internet sajtu za promovisanje video zapisa, mi sa druge strane monitora, koji sedimo u našim foteljama, sada možemo doći do nekih od tih saznanja.

U nastavku teksta izdvojili smo nekoliko zanimljivih video klipova o kosmosu sa video portala YouTube.com.

Komparacija objekata otkrivenih u svemiru

Pretpostavke o nastajanju meterije

Ovaj video ne može da se embeduje, ali ga možete pogledati ovde.

Izvanredno predavanje i još bolje prezentacije u predavanju o crnim rupama i galaksijama

Naučnici u potrazi za zemljolikim planetama

Teorija o multiuniverzumu